Прво што нас уче кад се родимо јесте да проговоримо. Ишчекивање првих речи, тепање, па учење песмица и рецитација, све да бисмо се лепо изражавали. Онда кренемо у школу, па ширимо видике, учимо граматику, читамо књиге, све опет да би наш говор имао што више смисла. Коначно, вратимо се у свој град после студија, пуни знања, енергије, ентузијазма и речи које имају смисао и поруку.

Овде настаје проблем, наше речи, наше поруке постају блокиране. Медији који су дужни да преносе наше поруке, јер се финансирају нашим новцима, врше строгу селекцију и цензуру сваког слободног мишљења и става. Дозвољено је рећи искључиво оно што иде у прилог општинским властима и стварању лажне слике идеалног стања у заједници. Сви други који желе да скрену пажњу на проблем, нерад, неспособност или да само предложе нешто ново, боље, склоњени су у мрак – медијски мрак.

Средњи век се због непостојања слободе говора називао још и мрачни. Људи тог времена су то препознали, изборили се са тим и почели да стварају еру у којој су настала сва достигнућа у којима данас уживамо. Упалимо светло, разбијмо мрак! Наша општина другачије неће напредовати. Сваким новим мрачним даном изгубимо по још једну младу, способну особу која има основну људску потребу да се изражава и развија и која одлази у средину где су јој таква права загарантована. Они који нам причају да смо град будућности држе нас заглављеним у прошлости, у мрачној прошлости попут средњег века – станимо томе на пут!

Служба за информисање ОО СНС Апатин